top of page

“The ultimate rebel.”
Sean McMeekin remembers
Vladimir
Bukovsky.

"Высшая степень бунтарства". 
Шон МакМикин вспоминает
Владимира Буковского. 

November 22, 2021.

IMGP3555.JPG

One of the most fascinating historians of his generation, Sean McMeekin has written a remarkably diverse array of award-winning books. Five of them — about Russia, with topics spanning the expanse from the early days of Soviet communism to his most recent 800-page magnum opus — Stalin's War. This latest offering turned heads not only among fellow historians but also the general public with its new take on Word War II and its consequences — including Roosevelt's colossal post-war support rendered to Stalin's economy which helped Russia establish its foothold in Eastern Europe. 

 

When this summer one of Professor McMeekin's students at Bard College premiered a clarinet trio piece at the Atlantic Music Festival inspired by Vladimir Bukovsky's memoir To Build a Castle, I had to write to McMeekin to thank him for teaching the history of the Soviet human rights movement to young Americans. It turned out that McMeekin had met Bukovsky and has captivating recollections of their encounter. Below is the one-of-a-kind account he kindly agreed to share with Soviet History Lessons of what went down that evening in Cambridge when he first met Bukovsky in the flesh.

 

 

Alissa Ordabai: When did you first hear about Vladimir Bukovsky and when did you get to meet him in person?  

 

Sean McMeekin: I remember hearing Bukovsky's name for the first time as an undergraduate, as a famous Soviet dissident – but just one of many. The first time I was really clued into the importance of Bukovsky and his work was after I met Norman Stone, first in Moscow, and then after I accepted Norman’s invitation to teach at Bilkent University in Ankara, Turkey in 2002. Norman was a huge admirer of Bukovsky, whom he knew very well from his Cambridge and Oxford days. On Norman’s recommendation I started reading Bukovsky’s work, beginning with his memoir, To Build a Castle. I was then fortunate enough to meet Bukovsky in person while visiting Cambridge in March 2004.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



 

 

 

 

A.O.: What kind of experience was it to meet Bukovsky tête-à-tête? 

 

S.M.: It was overwhelming. I had an idea in my head about this larger than life character, this legend – and Bukovsky did not disappoint. It probably helped me ease into conversation that I brought him a pack of duty-free Dunhill cigarettes, on Norman's recommendation. Bukovsky offered to pay me back the cost, which offer, of course, I refused. When he protested, I came up with an explanation which made some kind of sense – that it was my belated gift of gratitude for his services to freedom and the U.S.-led side in the Cold War.

 

Once Bukovsky accepted my gift, it was easy to get him to open up. I mostly wanted to hear about his experiences in Soviet prisons and psychiatric hospitals, which he was happy to share – up to a point.  

 

Mostly he wanted to riff more openly on the affairs of the day, political and social philosophy, writing and the writing life, which publications and writers were worth reading (or had been) or were rubbish. I would rather not share the "rubbish" examples, but they were memorable. There was one denizen of Cambridge in particular who came in for delicious abuse.

 

Now, I may have this wrong, but I think we spoke English during the first several hours of our encounter, accompanied by only light drinking – seltzer water, perhaps beer.  As soon as Bukovsky learned I spoke Russian, out came the vodka bottle and shot glasses; that’s when the real party started. I think we stayed up until dawn, toasting and talking the night away.

A.O.: You mentioned earlier that your conversation spanned many topics: history, politics, philosophy, literature. Would it be correct to classify Bukovsky as a libertarian thinker or was his intellectual range wider than confines of a certain political philosophy?  

 

S.M.: Certainly there are elements, in Bukovsky's writing and manner of expression, of what a contemporary Anglo-American might recognize as libertarian, such as his deep and abiding distrust of powerful governments and their obtrusive intelligence and surveillance operations. I am not sure, though, that this is the most helpful label to characterize him. Libertarians can be rather doctrinaire about free markets, the free movement of labor and capital, and so on, such that one can usually predict what their views will be on, say, taxes, trade, immigration.  

 

I do not think Bukovsky was this rigid in his views, and certainly not predictable. Nor were the vagaries of market economics his métier, his usual theme of choice.  I think that Bukovsky’s worldview was uniquely his own, marked by the extraordinary circumstances of his life and his tremendous will – his stubbornness.  Bukovsky was the ultimate rebel, against authority but also what my friend Norman Stone called "smelly orthodoxies" of all kinds. Libertarianism, however much it might resemble certain of Bukovsky’s proclivities to rebel against oppressive government, is ultimately an orthodoxy just the same.

A.O.: Of the things you have talked about, what stayed with you the most?  

 

S.M.: At some point during our late-night vodka toasting, I asked Bukovsky about the vory v zakone – the Thieves-in-Law in Russia's mafiya tradition. I had read about them in Stephen Handelman’s book on the Russian mafia, and picked up some mafiya slang from Russian friends, though none of my Russian friends could give me a convincing explanation of the vory and how much of various stories – e.g. of turncoat vory or "scabs" joining the Red Army to fight in World War II and returning to Gulag camps in the 1950s, where some kind of "scab war" transpired; the eclipse of the vory by ex-Communist and ex-KGB mafiya networks which emerged after the fall of Communism – was true. To my surprise, Bukovsky did not really wish to go into detail about these issues. He simply said, "Please do not speak ill of the vory v zakone." I think his idea was that the vory had supplied the only real moral code, the only protection, for vulnerable prisoners in Soviet camps.

A.O.: In the final analysis, did Bukovsky strike you as someone driven by his intellect or someone driven by his heart? And if both, how do you think those two qualities managed to coincide within one person?  

 

S.M.: Oh, I think a large helping of both. His intellect was fierce, his mind still sharp when I spoke to him, undimmed by all those years of physical suffering and psychological torture. I think one would have to recognize "heart" in him, too:  I just don’t know of a better way to describe his strength, will, and stubborn devotion to honor and principle.

A.O.: What, in your opinion, are the factors that allow people like Bukovsky to emerge in a society? Are they social, historical, or is this something that perhaps defies explanation?  

 

S.M.: Well, there obviously are few people like Bukovsky. I think for someone to emerge with his peculiar combination of attributes, the curse of his suffering and the gift of his ironclad courage and will, it is probably a necessary precondition to be living under the kind of oppressive government which existed in the USSR. In the same way the bitter struggle against Soviet repression gave heft and depth to writers like Bulgakov, Akhmatova, Mandelstam, and Solzhenitsyn, it produced unforgettable dissident heroes like Bukovsky. 

А.О.: Sometimes my colleagues and I have trouble explaining to the younger generation why action — such as Bukovsky's — in a hopeless situation nevertheless has deep meaning and consequences. But I have met some of your students and they seem to understand this perfectly. How do you explain to your students the importance of resistance to totalitarianism when hope is either scarce or non-existent?  

 

S.М.: It is difficult, and getting more difficult all the time. On the one hand, so much of contemporary culture has begun eerily to resemble the Soviet system, from the all-seeing national security state in the USA, to near-universal surveillance, to the increasing conformity of thought, especially in academe, "cancel culture," and all the rest. Bizarrely to me, however, these developments seem congenial to many young people today, who simply do not share the same devotion to freedom of expression and conscience that my own generation and earlier Americans believed in as a matter of course. 

 

Stranger still, much of the surveillance is self-generated, as people voluntarily share their views and tastes and beliefs and behavior and movement on social media. I sometimes try to explain to my students how much more effort the Soviet state had to put into keeping track of everyone’s movements, actions, and beliefs than our current digital overlords, who don’t even have to try, as everyone simply abolishes their own privacy. But few people value privacy anymore, or the freedoms which depend on it. Sometimes I get through to them the importance of maintaining one’s privacy, independence, and freedom of conscience, but more rarely than I would like to.

A.O.: Your new book, Stalin's War, explains why Stalin was preparing for war with Germany only for Hitler to strike first, in the spring of 1941. How significant was the communist ideology in driving Soviet expansionism? Was it serving as a disguise for Russia's old imperial ambitions or was it a sincerely held belief of the Russian leadership at the time?

 

 

 

 

 

 

 

 

S.M.: I do think "traditional" imperial ambitions factored in Stalin's approach to foreign policy, especially during the period of the Molotov-Ribbentrop Pact between September 1939 and June 1941, when the Soviet Union re-occupied old Tsarist provinces such as Latvia, Lithuania, and Estonia, while reconquering former Tsarist territories in Poland and Romania, while trying (thought largely failing) to do the same thing in Finland after the Red Army invaded Finland in November 1939.  

 

In my view, though, these were merely preliminary moves in what Stalin plainly intended to be the expansion of the boundaries of Communism throughout Europe, Asia, and ultimately the Americas. Neither Lenin nor Stalin ever really hid their intentions to promote world revolution, to spread the "boundaries of Communism" as far as the Red Army – helped along by the member parties of the Communist International, spies and agents of influence, etc. – could take them.

A.O.: How did Bukovsky rate Russia's chances of becoming a rule-of-law, democratic state within the lifetime of those currently living? And what is your evaluation?

 

S.M.: While I think Bukovsky always had a hopeful, optimistic side to his personality – a kind of "happy warrior" mentality – he was also a realist who was under no illusions about Russian authoritarianism in the Putin era. My own view is no more optimistic, although as a non-Russian, I do not feel comfortable prescribing any kind of political system or values onto another country. Of course I wish Russians well and hope that they may live under genuine rule of law, that the Russian government will exhibit genuine transparency and accountability to the public, that human rights are respected and so on. Honestly, these days I have nearly as many concerns about the rule of law and unaccountable government bureaucracy in my own country as in Russia.

A.O.: And finally, what would you say is the main lesson the rest of the contemporary world can learn from Russian history?   

 

S.M.: I think Americans, at least, can learn from Russian history the kind of tragic sense they do not normally possess – an idea of how precious life and freedom are and how easily they can be taken away.  Too many of us today take for granted the blessings of life in a relatively open, democratic society, not realizing that civic life and civil freedoms must be constantly protected, defended, and transmitted to new generations.  

[end]

51uGU0nl+bL.jpg

To Build a Castle

by Vladimir Bukovsky, translated from the Russian by Michael Scammell. 

Originally published by Andre Deutsch in 1979.

Reprinted by Dissent Books in 2017. 

ISBN: ‎9781912022038.

Pages: 422.

51hts+HcXeL.jpg

Stalin's War

by Sean McMeekin.

Published by Basic Books in 2021.

ISBN: 9781541672796.

Pages: 743. 

Шон МакМикин, один из самых интересных историков своего поколения, написал целый ряд отмеченных наградами книг. Пять из них — о России, с охватом тем от первых дней советского коммунизма до последнего его восьмисотстраничного труда — Stalin's War ("Война Сталина").  Эта последняя его книга обратила на себя внимание не только коллег-историков, но и широкой публики своим новым взглядом на Вторую мировую войну и на её последствия — включая, в том числе, колоссальную поддержку, оказанную Рузвельтом после войны советской экономике, что помогло России утвердиться в Восточной Европе.

 

Когда этим летом один из студентов профессора МакМикина в Бард-колледже представил на Атлантическом музыкальном фестивале премьеру своего сочинения для кларнета, виолончели и фортепиано, на написание которого его вдохновили мемуары Владимира Буковского "И возвращается ветер", я просто обязана была написать МакМикину, чтобы поблагодарить его за то, что он преподаёт молодым американцам историю правозащитного движения в СССР. Оказалось, что МакМикин встречался с Буковским и сохранил увлекательные воспоминания об их встрече. Ниже приведён уникальный рассказ, которым он любезно согласился поделиться с "Уроками советской истории", о том, что произошло тем вечером в Кембридже, когда он впервые встретился с Буковским.

 

 

Алиса Ордабай: Когда вы впервые узнали о Владимире Буковском и когда встретились с ним лично?  

 

Шон МакМикин: Мне вспоминается, что я впервые услышал имя Буковского, будучи студентом бакалавриата, что есть такой известный советский диссидент — но лишь один из многих. Впервые я по-настоящему осознал важность Буковского и его трудов после того, как познакомился с Норманом Стоуном — сначала в Москве, а затем после того, как принял приглашение Нормана преподавать в университете Билькент в Анкаре, в Турции, в 2002 году. Норман был большим почитателем Буковского, и очень хорошо знал его со времён Кембриджа и Оксфорда. По рекомендации Нормана я начал читать работы Буковского, начиная с его мемуаров "И возвращается ветер". Затем мне посчастливилось лично познакомиться с Буковским, когда я посетил Кембридж в марте 2004 года.

А.О.: Каково это было — встретиться с Буковским тет-а-тет? 

 

Ш.М.: Это было ошеломительно. У меня в голове был сложен образ этой титанической личности, этой легенды — и Буковский не разочаровал. Возможно, лёгкому течению нашей беседы помог тот факт, что я привёз ему блок беспошлинных сигарет Dunhill по совету Нормана. Буковский предлагал вернуть мне его стоимость, от чего я, естественно, отказался. Когда он начал настаивать, я придумал объяснение, которое имело некоторый смысл — что это моя запоздалая дань благодарности за его вклад в борьбу за свободу и за его заслуги в ходе проводимой США холодной войне.

 

После того, как Буковский принял мой подарок, стало легче сделать так, чтобы он раскрылся. Я больше всего хотел услышать о его опыте пребывания в советских тюрьмах и психиатрических больницах, которым он был рад поделиться — до определённой степени. 

 

Более открыто он, в основном, хотел порассуждать на темы, которые были актуальны на тот момент, о политической и социальной философии, писательском труде и писательской жизни, о том, какие публикации и каких писателей стоит читать (или раньше стоило читать), а какие из них — макулатура. Я бы не стал делиться примерами "макулатуры", но они запомнились. В частности, среди них был упомянут один обитатель Кембриджа, который подвергся восхитительным оскорблениям.

 

Возможно, я плохо сейчас помню, но мне кажется, что мы говорили по-английски в течение первых нескольких часов нашей беседы, которая сопровождалась только употреблением лёгких напитков — сельтерской воды, возможно, пива. Как только Буковский узнал, что я говорю по-русски, на столе появилась бутылка водки и рюмки; вот тогда началась настоящая вечеринка. Думаю, мы проговорили до рассвета, произнося тосты и ведя разговоры всю ночь.

 

А.О.: Вы упомянули ранее, что ваш разговор охватил множество тем: история, политика, философия, литература. Было бы правильно классифицировать Буковского как либертарианского мыслителя, или его интеллектуальный диапазон был шире, чем рамки какой-либо определённой политической философии? 

 

Ш.М.: Несомненно, в письме и манере выражать свои мысли у Буковского присутствуют элементы того, в чём современный англо-американец мог бы распознать либертарианство, например, его глубокое и стойкое недоверие к обладающими большими полномочиями органам государственного управления с их навязчивыми разведывательными службами и операциями по слежке. Однако я не уверен, что это самый подходящий идентификатор для того, чтобы его охарактеризовать. Либертарианцы могут иметь достаточно доктринёрские взгляды на свободные рынки, свободное перемещение рабочей силы и капитала и так далее, до такой степени, что обычно можно предсказать, каковы будут их взгляды по вопросам, скажем, налогообложения, торговли, иммиграции. 

 

Я не думаю, что Буковский был настолько жёстким в своих взглядах, и уж точно он не был предсказуем. Причудливые перемены в рыночной экономике тоже не были его специализацией, не той темой, на которую он любил высказываться. Я думаю, что мировоззрение Буковского было исключительно его собственным, нёсшим отпечаток невероятных обстоятельств его жизни и его огромной воли — его упрямства. Буковский представлял собой высшую степень бунтарства — против власти, но также и против того, что мой друг Норман Стоун называл "провонялыми ортодоксиями" любых типов. Либертарианство, как бы оно ни походило на некоторые черты Буковского, такие как неповиновение репрессивному правлению, в конечном итоге всё же является ортодоксией.

 

А.О.: Что из того, о чём вы говорили, что запомнилось вам больше всего?  

 

Ш.М.: Настал момент в ходе наших ночных тостов с водкой, когда я спросил Буковского о русской блатной традиции. Я читал о ней в книге Стивена Хандельмана о русской мафии, и подхватил некоторые слова из блатного жаргона от русских друзей, хотя ни один из моих русских друзей не смог дать мне убедительного объяснения касательно воров в законе и правдивости различных легенд — например, о ворах, изменивших своим принципам, или "суках", которые пошли в Красную Армию, чтобы воевать во Второй мировой войне, а затем вернулись в лагеря ГУЛАГа в 1950-х годах, где произошла так называемая "сучья война"; или о том, как воров в законе затмили мафиозные сети бывших коммунистов и бывших сотрудников КГБ, возникшие после падения коммунизма. К моему удивлению, Буковский не сильно захотел вдаваться в подробности относительно этих вопросов. Он просто сказал: "Пожалуйста, не говори плохо о ворах в законе".  Я думаю, что его мысль заключалась в том, что от воров шёл единственный доподлинный моральный кодекс, единственная защита для уязвимых заключённых в советских лагерях.

 

А.О.: В конечном итоге, Буковский вам показался человеком, движимым интеллектом или сердцем? А если и то, и другое, то как, по-вашему, эти два качества смогли соединяться в одном человеке?  

 

Ш.М.: О, я думаю, большая доза и того, и другого. Его интеллект был неудержим, а ум оставался острым, когда я разговаривал с ним, и не был омрачён всеми этими годами физических страданий и психологических пыток. Думаю, в нём нужно признать и "сердце": я просто не знаю, каким словом ещё лучше описать его силу, волю и упорную преданность чести и принципам.

 

А.О.: Какие, на ваш взгляд, факторы, позволяют таким людям, как Буковский, появляться в обществе? Это социальные факторы, исторические или это что-то, что, возможно, не поддаётся объяснению?  

 

Ш.М.: Ну, такие люди, как Буковский, единичны. Я думаю, что для того, чтобы появился человек с таким своеобразным сочетанием черт, как у него, — понёсший проклятие своих страданий и получивший дар железного мужества и воли — необходимым условием для этого, вероятно, является жизнь при том деспотическом правительстве, которое существовало в СССР. Точно таким же образом, как мучительная борьба с советскими репрессиями придала вес и глубину таким писателям, как Булгаков, Ахматова, Мандельштам и Солженицын, она породила и незабываемых героев-диссидентов, как Буковский.  

 

А.О.: Иногда мне и моим коллегам трудно объяснить молодому поколению, почему действие — как действие Буковского — в безнадёжной ситуации, тем не менее, имеет глубокий смысл и приносит результаты. Но я знакома с некоторыми из ваших студентов, и они, кажется, прекрасно это понимают. Как вы объясняете своим студентам важность сопротивления тоталитаризму, когда надежды либо мало, либо нет?  

 

Ш.М.: Это трудно, и становится всё труднее с ходом времени. С одной стороны, такая большая часть современной культуры начала сейчас зловеще напоминать советскую систему -- начиная с всевидящей системы внутренней безопасности в США до почти повсеместного наблюдения и растущей конформности мышления, особенно в университетских кругах — "культура отмены" и так далее. Мне, однако, представляется удивительным, как такое положение дел считается благоприятным среди многих сегодняшних молодых людей, которые просто не разделяют той же приверженности принципам свободы выражения мнений и свободы совести, в которые моё собственное поколение и предыдущие поколения американцев верили как в нечто само собой разумеющееся.  

 

Что ещё более странно, так это то, что большая часть данных для наблюдений предоставляется самими людьми, поскольку они добровольно делятся своими взглядами, вкусами, убеждениями, поведением и передвижениями в социальных сетях. Иногда я пытаюсь объяснить своим студентам, насколько больше усилий советское государство прикладывало для отслеживания движений, действий и убеждений своих граждан, чем наши нынешние владыки цифровых технологий, которым даже не нужно стараться, поскольку каждый человек просто аннулирует свою собственную конфиденциальность. Но мало кто ценит конфиденциальность в наши дни, или свободы, которые от неё зависят. Иногда мне удаётся до них достучаться, когда я объясняю им важность сохранения приватности, независимости и свободы совести, но реже, чем мне хотелось бы.

 

А.О.: В своей новой книге "Война Сталина" (Stalin's War, Basic Books, 2021) вы объясняете, почему Сталин готовился к войне с Германией, а Гитлер всё же нанёс удар первым весной 1941 года. Насколько советский экспансионизм был обусловлен коммунистической идиеологией? Служила ли она прикрытием старых имперских амбиций России или являлась искренним убеждением российского руководства того времени?  

Ш.М.: Я считаю, что "традиционные" имперские амбиции являлись фактором в подходе Сталина к внешней политике, особенно в период действия пакта Молотова-Риббентропа с сентября 1939 по июнь 1941 года, когда Советский Союз повторно оккупировал старые царские провинции, такие как Латвия, Литва и Эстония, одновременно отвоёвывая бывшие царские территории в Польше и Румынии, пытаясь (хотя, в основном, безуспешно) сделать то же самое в Финляндии после того, как Красная Армия вторглась в Финляндию в ноябре 1939 года. Однако, на мой взгляд, это были лишь предварительные шаги к тому, что Сталин явно задумывал как экспансию границ коммунизма — на всю Европу, Азию и, в конечном итоге, обе Америки. Ни Ленин, ни Сталин никогда по-настоящему не скрывали своих намерений продвигать мировую революцию, расширять "границы коммунизма" до тех пределов, до которых Красная Армия могла их расширить — с помощью партий-участниц Коммунистического интернационала, шпионов и агентов влияния и так далее. 

 

А.О.: Насколько высоко Буковский оценивал шансы России стать правовым, демократическим государством на веку тех, кто ныне живёт? И какова ваша оценка?

 

Ш.М.: Хотя я думаю, что у Буковского всегда была полная надежды, оптимистическая сторона его личности - своего рода менталитет "всёлого воина", он также был реалистом, который не питал иллюзий касательно российского авторитаризма в эпоху Путина. Моя собственная оценка не более оптимистична, хотя, как не русский человек, я не чувствую себя уютно, рекомендуя какую-либо политическую систему или систему ценности другой стране. Конечно, я желаю россиянам добра и надеюсь, что они смогут жить в условиях подлинного верховенства закона, и что российское правительство проявит подлинную прозрачность и подотчётность перед обществом, что права человека будут соблюдаться и так далее. Честно говоря, в наши дни меня беспокоит верховенство закона и безотчётная государственная бюрократия в моей собственной стране почти в такой же степени, насколько и в России.

 

А.О.: И, в завершение, в чём, по-вашему, состоит главный урок, который современный мир может извлечь из истории России?  

 

Ш.М.: Я думаю, что по крайней мере американцы могут почерпнуть из истории России то ощущение трагизма, которым они обычно не обладают, — представление о том, насколько драгоценны жизнь и свобода и как легко их можно отнять. Слишком многие из нас сегодня принимают как должное счастливый дар жизни в относительно открытом демократическом обществе, не понимая, что гражданскую сферу и гражданские свободы необходимо постоянно оберегать, защищать и передавать новым поколениям. 

Перевод с английского Алисы Ордабай.

© Copyright
bottom of page